Neki nastupi se pamte po haosu. Neki po refrenima. A neki po tome što ceo prostor pleše u istom ritmu. Tea Tairović na FLEX Festivalu bila je upravo taj momenat.
Od prvog izlaska na binu, tempo je bio jasan – ples, energija i hitovi koje je publika jedva čekala. Redom su se nizali momenti uz koje nema stajanja: Hajde, Na jednu noć, Balerina, refreni u glas i koreografije koje su se spontano preselile sa stejdža na ceo klub.
Tea je na FLEX donela ono po čemu je prepoznatljiva – jak nastup, konstantan kontakt sa publikom i energiju koja se ne troši na jednu pesmu, već traje od početka do kraja. Nije bilo praznog hoda, niti “čekanja sledećeg hita”. Sve je išlo u jednom, plesnom talasu.
Kako je Tea kratko poručila nakon nastupa:
„FLEX publika ima posebnu energiju. Kad vidiš da ljudi plešu od prve pesme, znaš da je veče uspelo.“
I upravo takvo je i bilo.
Ritam bez pauze. Hitovi bez promašaja.
FLEX u svom plesnom izdanju.
