Rasta je onaj tip izvođača koji ne dolazi da vas “uvede” u nastup, on odmah uzme noć. I čim krene, vidiš po publici da je to to: telefoni gore, refreni u glas, i masa koja se ponaša kao da je došla na tačno taj trenutak.
Na FLEX-u je bilo baš tako. Krene jedan hit, pa drugi, pa treći, i u nekom trenutku shvatiš da više ne razmišljaš šta je sledeće. Samo ideš. Publika peva, ekipa se gura bliže stejdžu, a noć sve više liči na onaj momenat kad “samo još ovu” postane ceo plan.
Nije bilo “pauza da se dođe sebi”, nego noć koja ide napred i stalno traži još.
„Kad vidiš ovakvu publiku, znaš da noć neće stati. FLEX radi pun gas.“
Zato ovaj throwback i postoji: kad Rasta dođe na FLEX, to je signal da je noć zvanično počela.
